Prisustvo ministra Branislava Nedimovića na polaganju kamena temeljca za izgradnju logističkog centra „Horticentar Adria“ na Rumskoj petlji, novinari su iskoristili i da postave pitanja koja su najaktuelnija u njegovoj oblasti, posebno ona koja su u vezi sa afričkom kugom, čije je prisustvo zabeleženo u pirotskom kraju. Ministar Nedimović je istakao da pojava afričke kuge uopšte nije bezazlena i da se čitava Istočna Evropa sa ovim problemom muči već nekoliko godina.

– Poslednje dve i po godine sprovodimo intenzivne veterinarske mere zaštite na terenu. Mi kugu nemamo u populaciji domaćih svinja, što je dobro, već u populaciji divljih svinja, koja se desila zbog migracija divljih svinja sa prostora Rumunije i Bugarske. Tamo sve bukti od žarišta afričke kuge svinja. Mi se borimo, uveli smo zone zaštite, preduzimamo mere koje su predviđene našim programom, edukujemo i stalno komuniciramo sa ljudima. Mi tamo (pirotski kraj) nemamo mnogo domaćih svinja i to je dobro. Veoma nam je važno da sprečimo da zaraza uđe u prostor Mačve i Srema, gde imamo najveću populaciju domaćih svinja. Ovo će biti bitka koja će trajati. Suzbićemo afričku kugu na prostoru Borskog i Pirotskog okruga. To jesu mali prostori, ali su blizu granice i vi ne možete zabraniti divljim svinjama da prelaze granicu – rekao je Branislav Nedimović. On je dodao da se između Nemačke i Poljske diže zid.

– Sigurno je da su ljudi tamo mislili da u Evropi neće više biti prepreka i zidova, a sada ponovo postoje. Sve je to postala naša realnost, sa kretanjem stanovništva, kreću se i virusi. Bezbednost hrane će biti jedna od najdominantnijih tačaka borbe svake države za zaštitu svog teritorijalnog integriteta u budućnosti. Kako bismo se uhvatili u koštac sa tim, osnovali smo Laboratoriju za bezbednost hrane – rekao je ministar Nedimović.

Ono što je danima u mnogim gradovima predstavljalo problem jeste zagađenost vazduha. Stoga je održana i sednica Vlade na tu temu, a formirano je i radno telo na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić.

– U oktobru i novembru, kada se uklanjaju žetveni ostaci, mi iz poljoprivrede smo više zastupljeni. Prošle godine smo lansirali projekat identifikacije požara. Imamo potpuni satelitski sistem praćenja i znamo ko šta radi u svakom trenutku, u realnom vremenu. Ova praksa će biti nastavljena i u 2020. godini. Ponudićemo i neke mere podsticaja, onima koji žele da na najkvalitetniji i neškodljiv način otklone žetvene ostatke, bilo da ih zaoru ili prodaju. Međutim, kažnjavaćemo one koji ne budu hteli da se prilagode. Mislim da je važno ljudima prvo ponuditi alternativu i podršku, pa tek onda ići sa represivnim merama – rekao je ministar Nedimović.

Dosta pažnje je izazvala i mera besplatne dodele državnog poljoprivrednog zemljišta. Branislav Nedimović ističe da je veoma važno da je popisano svo državno zemljište. Postoji katastar državnog poljoprivrednog zemljišta, koji je potpuno transparentan. Svako može da vidi koliko parcela postoji, ko ih radi, pod kojim uslovima, da li je zakupljeno ili ne.

– Prošle godine smo otkrili 2.500 hektara tog zemljišta i dali smo ga u zakup. Na taj način smo obezbedili i novac, ali je od novca mnogo važnije to što se šipražje i trstika krče i što se ljudima daje da podižu svoje vinograde, voćnjake… To su, uglavnom, bili stari vinogradi i voćnjaci, koje su nekada radile društvene firme, a napustile su ih pre dvadeset, trideset godina. Bili su i izvor širenja virusa za okolne njive. Tako da mi iz minusa idemo u plus. Ponudili smo ljudima da to iskrče i da prvih pet godina ne plaćaju naknadu za to zemljište, odnosno zakup parcele, a onda da u narednih 25 godina plaćaju povlašćenu cenu i da imaju višegodišnje zasade – rekao je ministar Nedimović.

S. Džakula