70 godina Muzeja Srema

Riznica sećanja

Prošle nedelje obe­le­ženo je 70 go­di­na po­sto­ja­nja Mu­ze­ja Sre­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Tim po­vo­dom 23. no­vem­bra pro­mo­vi­san je Zbor­nik Mu­ze­ja Sre­ma, de­se­ti po re­du, i otvo­re­ne su iz­lo­žbe „Po­zi­va­li smo Vas“ i „Pur­pur Sir­mi­ju­ma“. Ta­ko­đe, istim po­vo­dom, 24. no­vem­bra otvo­re­na je iz­lo­žba „Sa­bir­ni lo­gor srp­skih rat­nih za­ro­blje­ni­ka 1915 – 1916. go­di­na“.
Pr­va ide­ja o po­tre­bi osni­va­nja Mu­ze­ja u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, po­ja­vi­la se u dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka. Afir­ma­ci­ji te ide­je do­pri­ne­lo je bo­gat­stvo i broj­nost broj­nih ar­he­o­lo­ških spo­me­ni­ka an­tič­kog Sir­mi­ju­ma na pod­ruč­ju gra­da i nje­go­ve oko­li­ne. Od po­ja­ve ide­je do nje­ne re­a­li­za­ci­je pro­šlo je vi­še de­ce­ni­ja. Mu­zej­ska usta­no­va u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci osno­va­na je po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, ali ni po­sle 70 go­di­na Mu­zej Sre­ma ne­ma sta­tus Usta­no­ve od jav­nog zna­ča­ja.
– Mi smo kon­ku­ri­sa­li, me­đu­tim ni­je nam odo­bre­no, ta­ko da na ža­lost još uvek ne­ma­mo taj sta­tus, ali svi se iskre­no na­da­mo da će­mo u sko­ri­joj bu­duć­no­sti ima­ti, jer za­i­sta Mu­zej Sre­ma to i za­slu­žu­je. Mu­zej Sre­ma je osno­van 23. no­vem­bra 1946. go­di­ne. Iste go­di­ne, for­mi­ran je i Grad­ski Mu­zej u Mi­tro­vi­ci i kon­sti­tu­i­san je kao Mu­zej kom­plek­snog ti­pa sa nad­le­žno­šću u pet srem­skih sre­zo­va u Ze­mu­nu, Ru­mi, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Sta­roj Pa­zo­vi i Ši­du. Od po­čet­ka 1948. Mu­zej je traj­no sme­šten u zgra­du 18. ve­ka po­pu­lar­no da­nas na­zva­nu La­pi­da­ri­jum, ta­ko da smo u toj zgra­di od 1948. go­di­ne. Za po­se­ti­o­ce, Mu­zej Sre­ma je otvo­ren 31. ma­ja 1948. go­di­ne. Od kra­ja 1952. Mu­zej Sre­ma do­bi­ja taj na­ziv i 1982. go­di­ne zbog broj­no­sti mu­zej­skog ma­te­ri­ja­la i po­tre­be sa­dr­žaj­ni­jih pri­ka­zi­va­nja pro­šlo­sti Sre­ma, do­bi­ja i zgra­du u ko­joj se sad na­la­zi, ta­ko da smo sme­šte­ni u dve zgra­de či­me su stvo­re­ne do­bre pret­po­stav­ke za pre­zen­ta­ci­ju mu­zej­skog ma­te­ri­ja­la post­sir­mi­jum­skog pe­ri­o­da na pod­ruč­ju Sre­ma i gra­da – re­kla je Mi­li­ca Ži­va­no­vić, po­moć­ni­ca di­rek­to­ra Mu­ze­ja Sre­ma.
Mu­zej Sre­ma da­nas ima oko 80.000 pred­me­ta u svo­jim fon­do­vi­ma i dve stal­ne po­stav­ke – ar­he­o­lo­šku i isto­rij­sku.
– Pred­me­ti na stal­noj po­stav­ci hro­no­lo­ški osli­ka­va­ju kon­ti­nu­i­tet na­se­lja­va­nja na­šeg pro­sto­ra od mla­đeg ka­me­nog do­ba do kra­ja Avar­skog ka­ga­na­ta u 9. ve­ku, po­kri­va­ju­ći ot­pri­li­ke 6.000 go­di­na raz­vo­ja gra­da. Ne­ki od na­la­za ve­za­ni za ove raz­li­či­te pe­ri­o­de spa­da­ju u iz­u­zet­ne i ra­ri­tet­ne pri­mer­ke, kao na pri­mer ka­sno­bron­za­no­dob­na fi­bu­la sa bar­skim pti­ca­ma ili ele­men­ti zlat­nog avar­skog po­ja­sa te­ži­ne od jed­nog ki­lo­gra­ma zla­ta (pred­sta­vlje­ni u ho­lo­gram­skoj ver­zi­ji). Tre­ba po­me­nu­ti i iz­u­zet­nu zbir­ku fo­sil­nih osta­ta­ka ži­vo­ti­nja Le­de­nih do­ba, po­put ma­mu­ta, bi­zo­na, ru­na­stog no­so­ro­ga i dži­nov­skog je­le­na ko­ja upot­pu­nju­je sli­ku o kul­tur­no – isto­rij­skom raz­vo­ju na­šeg je­din­stve­nog pro­sto­ra – do­da­je Ži­va­no­vić.
Što se ti­če stal­ne isto­rij­ske po­stav­ke „Srem kroz ve­ko­ve“, ona pre­zen­tu­je iz­u­zet­no bo­ga­tu pro­šlost pro­sto­ra iz­me­đu Sa­ve i Du­na­va, od kra­ja 12. do po­lo­vi­ne 20. ve­ka. Na njoj po­se­ti­o­ci, po­sred­stvom mu­zej­skih pred­me­ta od po­seb­nog isto­rij­skog zna­ča­ja, pro­ve­re­nih estet­skih vred­no­sti i vi­so­kog ste­pe­na do­ku­men­tar­no­sti, uz ko­ri­šće­nje sa­vre­me­nih mu­ze­o­lo­ških do­stig­nu­ća, mo­gu da upo­zna­ju isto­rij­sku pro­šlost Sre­ma u če­ti­ri dr­žav­no prav­ne za­jed­ni­ce koje su se u tom vre­men­skom pe­ri­o­du for­mi­ra­le na nje­go­vom pro­sto­ru. Po­se­ti­o­ci Stal­ne isto­rij­ske po­stav­ke mo­gu da se upo­zna­ju sa ge­o­graf­sko – isto­rij­skim pro­ce­som pre­ra­sta­nja to­po­ni­ma u ho­ro­nim (ime­na Sir­mi­jum u ime Srem), for­mi­ra­njem no­vog na­se­lja ko­je je svo­je ime iz­ne­dri­lo iz hri­šćan­ske tra­di­ci­je an­tič­kog Sir­mi­ju­ma: Ci­vi­tas Can­cti De­me­trii ali i du­bro­vač­kom tr­go­vač­kom ko­lo­ni­jom u gra­du, pr­vom i naj­ve­ćom na pro­sto­ru sred­njo­ve­kov­ne Ugar­ske dr­ža­ve, stra­da­nju Sre­ma od upa­da Tu­ra­ka, srem­skim Bran­ko­vi­ći­ma ta­da­šnjim srp­skim pred­vod­ni­ci­ma u Ugar­skoj i nji­ho­vom gra­di­telj­skom i du­hov­nom de­lat­no­šću u Sre­mu. Po­seb­no me­sto u pre­zen­ta­ci­ji pro­šlo­sti Sre­ma pred­sta­vlja pe­ri­od Hab­zbur­ške do­mi­na­ci­je na pro­sto­ru Sre­ma u vre­men­skom pe­ri­o­du od 1699. (1718) do 1918. go­di­ne i to: kroz ko­mor­ski (do 1728. go­di­ne ) i spa­hij­ski pe­ri­od u raz­vo­ju Sre­ma (1728–1745), od­no­sno  ži­vot u okvi­ru Voj­ne gra­ni­ce i Srem­ske žu­pa­ni­je, te gra­đan­ski pe­ri­od u raz­vo­ju Sre­ma ko­ji su pred­sta­vlje­ni auten­tič­nim mu­zej­skim pred­me­ti­ma: na­o­ru­ža­nje iz 18. i 19. ve­ka, he­ral­dič­kim obe­lež­ji­ma ple­mić­kih po­ro­di­ca Ode­skal­ki, Ba­jić, Pro­da­no­vić, auten­tič­ne  por­tre­te: Ar­se­ni­ja IV Jo­va­no­vi­ća Ša­ka­ben­te iz 1740. go­di­ne i mi­tro­po­li­ta Ste­fa­na Stra­ti­mi­ro­vi­ća iz 1822. go­di­ne  i sli­kar­ska de­la Te­o­do­ra Ste­fa­no­va Go­lo­glav­ca, Va­si­li­ja Ro­ma­no­vi­ča, Di­mi­tri­ja Ba­če­vi­ća i Te­o­do­ra Kra­ču­na, spo­men plo­če o osve­će­nju hra­ma u Mi­tro­vi­ci iz 1800. go­di­ne, no­vac ca­ra Le­o­pol­da i Ma­ri­je Te­re­zi­je, per­so­nal­ne po­ve­lje i po­ve­lje šid­skim za­na­tli­ja­ma (1819) i iz­grad­nji mi­tro­vač­ke bol­ni­ce 1826. go­di­ne, srp­ske štam­pa­ne knji­ge: Bi­bli­ja, Mo­skva 1751, Mi­nej za ju­li, Mo­skva 1763, sa­kral­ni pred­me­ti i cr­kve­no umet­nič­ki vez iz XVII i XVI­II ve­ka (pu­tir, pe­to­hleb­ni­ca, ka­di­o­ni­ca, pa­te­na…), auten­tič­na knji­ga iz 1801. go­di­ne o iri­škoj ku­gi, di­plo­me iz Srp­skog na­rod­nog po­kre­ta u Sre­mu 1848. go­di­ne, car­ski pa­tent iz 1852. go­di­ne, kal­fen­ska pi­sma iz 1861. i 1869. go­di­ne, de­lo­vi na­me­šta­ja i pri­me­nje­na umet­nost iz 19. ve­ka, le­kar­sko uve­re­nje iz or­di­na­ci­je Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja u Be­ču 1888. go­di­ne, sli­kar­ska de­la No­va­ka Ra­do­ni­ća, Uro­ša Pre­di­ća, Ste­va­na Alek­si­ća, srem­ska štam­pa: Fru­ška go­ra (1878), Zo­lja (1886) Hr­vat­ski bra­nik (1893); ori­gi­na­lan ma­te­ri­jal iz Pr­vog svet­skog ra­ta: asen­ta­ci­ja ko­nja  i mo­bi­li­za­ci­ja u Mi­tro­vi­ci, bit­ka na Le­ge­tu i stra­da­nje Ti­moč­ke di­vi­zi­je, ogla­si i na­red­be iz 1914–1918. te pred­me­ti iz tra­di­ci­o­nal­nog na­rod­nog ži­vo­ta (spra­ve za ze­mljo­rad­nju i sto­čar­stvo, na­rod­nu ra­di­nost…).
Po­sled­nji seg­ment pre­zen­ta­ci­je Stal­ne isto­rij­ske po­stav­ke pred­sta­vlja Srem u Kra­lje­vi­ni SHS i Ju­go­sla­vi­ji. Po­se­ti­o­ci mo­gu da se upo­zna­ju sa pri­vred­nim i dru­štve­nim pri­li­ka­ma u Sre­mu po­sred­stvom ilu­stra­tiv­nih ele­me­na­ta iz­lo­žbe (fo­to­gra­fi­je), za­tim sa­vre­me­ne štam­pe, di­plo­ma, pla­ka­ta… Po­se­ban seg­ment pred­sta­vlja­ju odev­ni pred­me­ti  srp­ske, hr­vat­ske, slo­vač­ke i ru­sin­ske no­šnje i dru­gih na­ro­da ko­ji su ži­ve­li u Sre­mu.
– Mi se tru­di­mo da sva­kog me­se­ca or­ga­ni­zu­je­mo bar po jed­nu iz­lo­žbu, da iz svih obla­sti ima­mo bo­gat sa­dr­žaj. Ima­mo vr­lo po­pu­lar­ne iz­lo­žbe iz pa­le­on­to­lo­gi­je ko­je pre­u­zi­ma­mo iz Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja u Be­o­gra­du. Or­ga­ni­zu­je­mo i deč­je ra­di­o­ni­ce, ima­mo do­sta de­ša­va­nja, tru­di­mo se da pri­vu­če­mo pu­bli­ku. Ipak je naj­ve­ća po­se­će­nost u to­ku No­ći mu­ze­ja, s tim da smo ima­li i ja­ko ve­li­ku po­se­će­nost u ma­ni­fe­sta­ci­ji „Noć mu­ze­ja, de­set da­na, od de­set do de­set“ u okvi­ru ko­jih smo or­ga­ni­zo­va­li raz­li­či­te ra­di­o­ni­ce, iz­lo­žbe. Lju­di se ra­do oda­zo­vu, a što se ti­če osta­lih iz­lo­žbi, ni­je to­li­ko ve­li­ka po­se­će­nost. Mi se tru­di­mo da na­šim ak­tiv­no­sti­ma gra­đa­ni­ma pri­bli­ži­mo Mu­zej, jer je ipak Mu­zej Sre­ma me­sto su­sre­ta, di­ja­lo­ga, uče­nja i uži­va­nja – is­ti­če po­moć­ni­ca di­rek­to­ra Mu­ze­ja Sre­ma Mi­li­ca Ži­va­no­vić.
U Mu­ze­ju je tre­nut­no za­po­sle­no 17 lju­di, od to­ga je­dan isto­ri­čar umet­no­sti, et­no­log, dva isto­ri­ča­ra, dva ar­he­o­lo­ga, je­dan mu­zej­ski pe­da­gog i je­dan pa­le­ont­o­log. Mu­zej Sre­ma je do no­vem­bra ove go­di­ne po­se­ti­lo 7.665 lju­di, od to­ga 5.135 na ma­ni­fe­sta­ci­ji „Mu­ze­ji Sr­bi­je de­set da­na od 10 do 10“ (uklju­ču­ju­ći i Noć mu­ze­ja), a na osta­lim iz­lo­žba­ma i pro­mo­ci­ja­ma 2.530.
S. Sta­ne­tić