DRŽAVNA PRVAKINJA U BACANJU KUGLE MIRJANA DASOVIĆ

Minini atletski snovi se polako ostvaruju – na redu je Evropa

Na nedavno održanom seniorskom dvoranskom atletskom prevenstvu, koje je okupilo najbolje takmičare „kraljice sportova“ u Srbiji, Mirjana Dasović je potvrdila državnu titulu u bacanju kugle, ostvarivši normu za naredno Evropsko prvenstvo mlađih seniora i seniorki koje se polovinom jula ove godine održava u finskom gradu Espou. Hitac od 14.54 metara, koji je ostvarila u najjačoj konkurenciji postao je njen novi lični rekord, ali i podstrek da kroz još intenzivniji rad sa trenerom Slobodanom Macanovićem postepeno poboljša rezultat i dođe do „magičnih“ daljina koje beleže najbolje evropske i svetske bacačice. Mina Dasović kao najbolja u Srbiji u svojoj discipini je definitivno bez premca u Atletskom klubu „Sirmium“ i na putu je da nasledi najuspešniju mitrovačku atletičarku Draganu Tomašević.

– Prezadovoljna sam poslednjim rezultatima, jer su oni u skladu sa planovima koje imam sa trenerom da ovu zimsku sezonu završimo sa daljinom od 14.50 metara, naročito zbog toga što u zimskim uslovima nemamo idelane uslove za trening. Ostaje da nastavimo sa dobrim radom i očekujem da bi ovog leta mogla da postignem daljinu preko 15 metara, što bi bio odličan rezultat. Norma za Evropsko prevnstvo čini me izuzetno srećnom. Još sam pod uticajem jakih emocija koje ne mogu potpuno da definišem, ali osećam da imam neku „važnost“, da sam sportista od koga se očekuju veliki rezultati i značajni koraci u karijeri, kaže sremskomitrovačka državna šampionka koja se nada da bi kroz koju godinu, kao deo reprezentacije mogla na velika evropska i svetska takmičenja gde se su danas Ivana Vuleta, Sinančević, Kolašinac i ostali najbolji srpski atletičari. Bacačke norme za vrhunska seniorska takmičenja kreću se od približno 18 metara i više. Podršku u vidu korisnih saveta i prenošenja dragocenih iskustava ima u klupskoj koleginici – petostrukoj olimpijki, Dragani Tomašević.

Trener koji je prepoznao Mininu najuspešniju disciplinu

Trener Slobodan Macanović radi sa Minom poslednje četiri godine. Prihvatio ju je kao bacačicu koplja i od prvih dana treninga u njoj je video uspešnu bacačicu kugle, iako ona nije bile previše oduševljena tom idejom. Prema rečima trenera Slobodana, prvih godinu dana uporedo je bacala i koplje i kuglu, sve dok je državna titula sa kuglom nije „osokolila“ da ostane u ovoj disciplini. Usledili su najbolji državni rezultati, a njihova kruna jeste nedavni  plasman na Evrospko prvenstvo u Finskoj.

– Iskreno se nadam i ubeđen sam, da će Mina do leta bacati preko 15 metara. Već na ovom državnom prvenstvu bilo je prostora – jer hitac koji je bacila nije bio tehnički najbolji, ali ga je dobro bacila i mislim da realno vredi oko 14.80 metara, što nam daje nadu za veće daljine. Ta daljina od preko 15 metara dovela bi nas u evropsko finale, ali je borba za medalju, objektivno gledajući još daleko, jer su ovde među najboljim bacačicama u Evropi potrebne daljine od oko 17 metara, kaže trener Macanović koji, ukoliko se planirani rezultati ostvare namerava da u naredne dve, tri godine poradi na unapređenju Mirjanine bacačke tehnike, koja bi u tom slučaju sa „leđne“ prešla na „rotacionu“. Ona omogućava veće daljine a samim tim i nastup na najjačim takmičenjima. Trener je uveren da su ovi planovi  realno ostvarivi, naravno uz mnogo rada, strpljenja, ali i neophodne finanisjke i druge pomoći u smislu boljih uslova za trening, adekvatne suplementacije, ishrane i načina oporavka, s obzirom na to da je, kako sam kaže, Mirjana Dasović trenutno jedina seniorska atletičarka iz Sremske Mitrovice sa evropskom normom. Ujedno, mlađi seniorski uzrast je „najosetljiviji“ i važi za  prelomnu tačku u karijeri mnogih sportista. Mini i njenom treneru svakako bi dobro došla šira podrška kako  bi ostali na sadašnjem šampionskom putu i poput mnogih sportskih prethodnika, na najbolji način prezentovali ime svog grada u Evropi i svetu.

Mina je od malih nogu predodređena za sport. Još u vrtiću i osnovnoj školi probala je kaže, mnoge sportove – od gimnastike, plivanja i karatea do raznih veština atletike. Do „kraljice sportova“ došla je na  inicijativu oca Dragana. Inače su Mirjanina oba  roditelja i stric u svoje vreme bili aktivni sportisti. Rođena sestra takođe se bavila atletikom. Ana Dasović – njena sestra od strica, bila je uspešna bacačica diska. Mirjanina sportska priča počela je treninzima trčanja kod trenera Bojana Komlenića, ali kako to kod dece u sportu često biva, ovde se nije ustalila niti je sebe prepoznala kao trkačicu, pa se na savet trenera posvetila bacanju vorteksa. Četrnaestogodišnja Mirjana već tada postaje prvak Vojvodine i ubrzo sa trenerom Dragišom Đorđićem prelazi na bacanje koplja, gde je nastupala u juniorskoj konkurenciji. Usledio je prelazak u „Sirmium“ i rad sa trenerom Aleksandrom Spajićem i sadašnjim trenerom Slobodanom Macanovićem koji je, kako sama kaže, uspeo da je „nagovori“ da se okrene bacanju kugle – sportu koji je jedno vreme uspešno upražnjavala na školskim takmičenjima. Bilo je to avgusta 2018. godine. Ovaj izbor pokazao se kao dobitna kombinacija jer će se Mina uskoro osamostaliti u srpskom vrhu bacačica kugle. Već u nastupajućoj sezoni postala je državni prvak a iste zime u dvorani je „bacila“, za početnike odličnih 12.50 metara. Nažalost, zadesili su je ozbiljni pehovi – infektivna mononukleoza i karantin zbog epidemije kovida. Višemesečna pauza teško joj je pala, ali je upornošću i radom ponovo krenula ka vrhu. Narednog leta, pobedila je na seniorskom prvenstvu države hicem od 12.82 metra. U Vojvodini je za druge bacačice kugle talentovana Mitrovčanka već bila nedostižna. Stvari su se potpuno složile prošle godine, naročito posle Mediteranskih igara u septembru gde je „bacila“ 13.64 metara. To prvo veliko međunarodno takmičenje održano u italijanskom gradu Peskari za Minu je bilo veliki podstrek. Da je tada u Italiji ponovila svoj lični rekord došla bi do medalje, ali je od tada definitivno ponela dres reprezentacije i postala takmičar na koga se pod zastavom Srbije itekako računa. Ostvarila je normu i za ovogodišnje mediteransko takmičenje, ali nacionalni savez nije vodio atletsku ekipu Srbije.

Sportski razvoj Mirjane Dasović išao je „zdravim“ i postepenim tokom, uporedo sa njenim fizičkim i psihičkim sazrevanjem. I sama priznaje da je na putu do današnjeg statusa saradnjom sa trenerom Macanovićem mnogo radila na unutrašnjoj mentalnoj stabilnosti i koncentraciji. Zato je trener osoba u koju ima maksimalno poverenje. Sama priznaje da je njenu energiju trebalo ukrotiti i usmeriti na pravi način. Da bi svako takmičenje postalo ogledalo dobrih treninga morao se eliminisati strah od pritiska i konkurencije. Do vrhunskog sportskog rezultata teško se dolazi bez mnogih odricanja.

– Iskreno, postoji odricanje, ali se u mom slučaju treninzi nikad ne preskaču. Trenutno treniram šest puta nedeljno uz jedan dan odmora, tako da retko kad „mirujem“. Kod mene u porodici nije bilo one roditeljske kazne – „ne možeš na trening“, već obrnuto „moraš i na trening, ali i da učiš“. U osnovnoj školi to je išlo nešto lakše, da bi odlaskom u srednju medicinsku školu, kako mi to kažemo, krenuo „pun gas“ – odlasci u školu, učenje, treninzi, nekad i dva puta dnevno. Naravno, profesori su mi  izlazili u susret a uvek se nalazilo dovoljno slobodnog vremena za izlazak sa društvom. Zaista nemam za čim da žalim, kaže naša sagovornica,  današnji student Visoke strukovne škole u Sremskoj Mitrovici.

Sport joj je, kaže, u raznim životnim prilikama već doneo mnogo.

– Na svakom takmičenju ima pozitivne treme, ali ja prvenstveno gledam sebe  i razmišljam o svom rezultatu. Sport je fantastična stvar. Pomogao mi je u mnogim situacijama i ja na njega ne mogu da gledam kao na obavezu ili naviku. Jednostavno – kao što je normalno da svako jutro doručkujemo, tako je za mene trening uobičajeni stil života i ne mogu bez njega. Uvek sam u sportu nalazila utočošte i beg od bilo kakvih problema, tako da na atletiku, stadion i ljude na stadionu gledam kao na svoju drugu porodicu. Zato svima i preporučujem da se bave sportom, prvenstveno  zbog sebe i tog dobrog osećaja. Ako se uz to prepozna talenat i dođe neki dobar rezultat, tim bolje, kaže Mirjana Dasović.

Baveći se sportom posrećilo joj se da upozna mnoge gradove i regione Srbije. Pričajući o tome, u jednom trenutku našalila se na račun sebe i sportista u ovoj disciplini. Njih opravdano „bije“ glas da „vole da pojedu“, pa oni – kako reče Mina, svaku priliku tokom putovanja i boravka na takmičenjima iskoriste ne bi li probali i upoznali različite kulinarske „majstorije“ i novitete.

D . Mostarlić