Fudbalska reprezentacija Srbije je nategnuta u petak u Ukrajini. Isprašili su nas Ukrajinci sa 5:0 i poslali nas na deobu poslednjeg mesta u kvalifikacionoj grupi za Evropsko prvenstvo. Fenjer delimo sa moćnom Litvanijom.

Sve u vezi ovog meča je bilo čudno. Jednostavno, ne mogu da se otmem utisku da su naši igrači, na čelu sa stručnjakom Krstajićem, položili oružje a da nisu ni ušli u avion za Ukrajinu. Ne mogu da shvatim da selektor jedne selekcije ide po bod u Ukrajinu. Ajde da igraš sa Belgijom ili Španijom pa da razumem. Ali Ukrajina? Kakva je to fudbalska velesila? Ovakav stav selektora ali i pojedinih igrača je u najmanju ruku čudan, uzevši u obzir to da u selekciji imamo mnogo zvučnija i jača imena od nekih tamo Ukrajinaca.

Novinski stupci su bili puni pesimističnih tekstova u kojima se obećavala borba, ali i naglašavalo to da nam Ukrajinci jednostavno ne leže. U takvoj atmosferi, samo je ludak mogao da pomisli da ćemo proći dobro. Iz aviona se videlo da tu nešto smrdi. I zasmrdelo je opasno.

Jedno je izgubiti, a drugo je popiti petardu. Petarda boli, petarda ostavlja tragove. Pričaju se vicevi i ljudi se sprdaju sa vama.

Pisao sam već i previše o Krstajiću i našem Savezu. O lobanjama koje vode naš fudbal. Nema šta tu više da se kaže niti da se analizira utakmica sa Ukrajinom. Koga je ovo iznenadilo, taj mora da je živeo na Marsu poslednjih nekoliko godina.

Posle sramotnog poraza usledila je konferencija za štampu Fudbalskog Saveza Srbije u nedelju. U stvari, štampa mu tu dođe kao neki posrednik, provodnik, da ne kažem kanalizacioni odvod kroz koji čelna gospoda našeg fudbala plasiraju baljezgarije napaćenom narodu. Novinarima, po ko zna koji put, nije dato pravo da pitaju bilo šta.

Dovoljno je bilo samo videti ekipu za konferencijskim stolom. Kokeza u sredini, desno Bjeković, levo brat Pantela. Krem de la krem srpskog fudbalskog vođstva.

Zašto je Kokeza sazvao konferenciju, nikom nije jasno. U petominutnom izlaganju koje je trajalo kao večnost, predsednik FSS je iskoristio priliku da se izvini naciji na sramotnom porazu. Lepo od njega, rekli bi neki. Problem je u tome što nije ponudio nikakvo rešenje. Konstatovano je da su nas Ukrajinci raskantali i to je to. Izvinite, nećemo više. O sudbini fudbalskog eksperta Mladena Krstajića će se pričati posle utakmice sa Litvanijom koja se igra u vreme kada se ovaj broj bude štampao. Jasno je svakom da sadašnjeg selektora samo pobeda ostavlja u igri. Međutim, ipak bih se ogradio od te tvrdnje, jer nas u našem fudbalu ništa ne može iznenaditi.

A što se tiče pomenutog selektora, pa njemu naravno ne pada na pamet da podnese ostavku. On ne želi da ostavi ekipu na cedilu. Uostalom, kao da se on tu nešto i pita. Opet je zablistao na sebi svojstven način i mrtav ladan rekao da su utakmicu rešile sitnice. Jeste, rešile su, i to tačno pet sitnica. Sjajan fudbalski um.

Jasno je svima da FSS radi loš posao. Jasno je i da igrače boli ona stvar za fudbal i reprezentaciju u junu mesecu kada su klupska takmičenja završena. Jedino što nije jasno je, dokle ovako? Kada mislimo da smo dotakli dno, mi padnemo još dublje. Zvuči poznato?