Kako se boriti protiv vandalizma u gradu

Džaba ste krečili

U noći između 6. i 7. maja na kući koja se nalazi na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici, na broju 38, koja predstavlja nepokretno kulturno dobro, osvanuli su grafiti. I ranije su se vlasnici kuće suočavali sa sličnim problemima, ali počinioci nikad nisu bili uhvaćeni, te su sami vlasnici morali da snose troškove sređivanja fasade. Ono što je bitno istaći kod kuća koje su pod zaštitom i koje predstavljaju kulturno dobro jeste da radovi mogu da se izvode nakon što se: utvrde uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova, pribavi saglasnost na projekat i dokumentaciju za izvođenje ovih radova u skladu sa zakonom i potrebni uslovi i odobrenja na osnovu propisa o planiranju i uređenju prostora i izgradnju objekata. Znači, procedura nije jednostavna. Bahato stavljanje pečata na neku od javnih institucija ili privatnih objekata, poslednjih godina postalo je sve izraženije.
– Imao je pokojni suprug ranije problema, razbijali su prozore, bilo je i grafita, ali ne neko vreme. Znam iz njegovih priča, ali i drugih ljudi koji ovde žive da se posebno vikendima dešavaju ovakve stvari. Moj sin ima nameru da živi ovde i on će biti treća generacija Lođinovića koja će svoj životni vek provesti u ovoj kući. On bi mogao da ode trbuhom za kruhom ali je izabrao da ostane ovde. Imate plan koji je lep, ne dozvoljavate da nešto zamre i da se pretvori u neku ruševinu, a šta mogu da očekujem narednog puta?! Tražiću da mi troškove za krečenje fasade refundira Grad ili Zavod za zaštitu spomenika kulture, mada čisto sumnjam da ću dobiti bilo kakav novac. Ako to spada u kategoriju kulturno istorijskog dobra, trebalo bi neko da mi pomogne. Mi smo radili fasadu pre tri godine i ona je trebala da traje narednih 10. Još uvek ne znam koliko će me koštati obnova fasade – kaže Nada Lođinović, čiji je sin vlasnik kuće.
Ono što je bitno za napomenuti jeste to da se vlasnici kuće trude da se kuća čuva u autentičnom stanju, te da su nakon ovog vandalskog čina obavestili kako Komunalnu policiju, tako i Policijsku upravu.
– Ništa nije menjano na kući i u kući, trudimo se da održimo kuću u stanju kakva je bila. Ovo je kuća u kojoj se živi i u kojoj će se živeti. Vezani smo za nju što upravo i iz razloga što je toliko stara. To je malo kontradiktornost, kuća jeste privatna svojina, pripada mom sinu, ali to je dobro grada. Da je to neka novokomponovana kuća ne bih ja toliko ulagala novca i energije. Nikom nisam htela da izdam u zakup, mada sam imala sam ponuda. Ovo je atraktivno mesto za lokal, ali nam nije padalo na pamet nikoga da pustimo ni da stanuje ni da damo za poslovni prostor. Hoću da na neki način dignem glas protiv takvih stvari. Gde god sam bila nisam videla da ljudi tako rade i da se tako ponašaju prema svojim dobrima – dodaje Nada Lođinović koja je ovaj slučaj odmah prijavila Zavodu za zaštitu spomenika kulture nakon čega su je oni uputili na Komunalnu policiju.
Istraživali smo da li se i kojim mehanizmima Komunalna policija u Sremskoj Mitrovici bori protiv ovog problema i da se nešto radi po ovom pitanju.
– Gospođa Lođinović nije podnela prijavu pismenim putem, nego je zvala na telefon dežurne službe. Policajci su izašli na teren, iako rešavanje problema sa ispisanim grafitima nije u našoj nadležnosti. Dakle, na terenu su ustanovili da nema uvredljivog ili pretećeg sadržaja. Komunalna policija može da reaguje samo ukoliko uhvati punoletnog počinioca na licu mesta. Da su se grafiti odnosili na pretnje onda bi istog momenta rešili bez obzira na nadležnost – rekao je zamenik načelnika Gradske uprave za saobraćaj, komunalne i inspekcijske poslove Ljubomir Vujčić.
O ovom slučaju su iz Komunalne policije, prema njegovim rečima, 8. maja, obavestili Policijsku upravu, a kako nezvanično saznajemo iz Policijske uprave, nijedna pismena prijava povodom ovog slučaja nije pristigla. Onda nas iz Komunalne police obaveštavaju da je Policijskoj upravi javljeno za slučaj usmenim putem, što je apsurdno.
Postavlja se pitanje, ako kuće koje su pod zaštitom države i predstavljaju kulturno dobro, zašto onda ta ista država ne brine o njima?! Vlasnici su prepušteni sami sebi da se bore protiv vandalizma. Jasno je da je nemoguće, bar u dogledno vreme, prekriti grad kamerama, ali se definitivno mora pronaći neko rešenje. Čemu onda služe ustanove za očuvanje kulture? Šta može po ovom, ili sličnim pitanjima da uradi Zavod za zaštitu spomenika kulture pitali smo direktora Ljubišu Šulaju.
– Gospođa sa Žitnog trga kontaktirala je Zavod i upoznala nas sa problemom koji ima. Svi objekti na Žitnom trgu su pod određenim stepenom zaštite, to je i slučaj sa svim objektima na Trgu Svetog Stefana i na Trgu Ćire Milekića. Naravno da postoji problem devastacije tih objekata, pogotovo u noćnim satima i vikendom kada se mladi vraćaju iz izlaska. To je problem sa kojima mi pokušavamo da se izborimo. Ne samo problem grafita, nego uopšte problem devastacije kulturnog nasleđa. Možda je i ovo način da apelujemo na one koji su u mogućnosti da se kod mladih podigne svest o tome da objekti koji su pod zaštitom predstavljaju dobro svih nas i da je to ipak lice grada. Ono što je nama problem sa kojim pokušavamo da se izborimo i tu je potrebno angažovati sve strukture vlasti, od Policije do Komunalne policije i svih drugih koji mogu da pomognu, jeste da se spreče ta dela. Kada je u pitanju pisanje grafita na zaštićenim objektima, u našem Rešenju o merama zaštite, jedna od mera je postaviti antigrafitni premaz na fasadi. Oni omogućavaju da se grafit može lako oprati sa fasade – rekao je direktor Šulaja.
On je dodao da šaranje fasade nije samo nanošenje štete privatnom vlasniku nego i ruženje grada u kom živiš.
– Najvažnije je podići nivo svesti kod mladih ljudi o značaju zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa. Gde god se počinioci uhvate, naši stručnjaci izađu, uradi se veštačenje i dođemo do toga da nadoknadimo štetu, ali je teško kada se to radi u kasnim satima. Najbolje rešenje je video nadzor, ali ne može se pokriti ceo grad, sve te vrste devastacije zahtevaju angažovanje svih struktura vlasti. Nisu mladi ljudi u drugim zemljama sami po sebi samosvesni, ali država i lokalna zajednica utiču na to da se podiže svest kod mladih o značaju kulturne baštine. Oni se uče odmalena. Što se tiče troškova oko uređenja, ako su fasade delom u vlasništvu grada ili države, to se reši preko gradskog budžeta. Ukoliko su samo privatne, ako se ne uhvati počinilac i vlasnik nema osiguranje, onda ostaje šteta na vlasniku – rekao je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ljubiša Šulaja.
Neophodno je zaista da se ovakvim i sličnim problemima pozabave relevantne državne institucije.