Može li Sremska Mitrovica dati novog predsednika vlade

1. Zašto tipujem na aktuelnog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i zašto bi to bilo dobro za Srbiju

3. Zašto je Branislav Nedimović trenutno najpoželjnija politička prilika, posebno za ocvale žućkaste udavače

1. Ako je suditi po srpskim tabloidima, kako u svom uvodniku primećuje beogradski NIN, biće da lideri dve najveće svetske sile, SAD i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin (a i ostali obaška), ovih dana prosto ne mogu da spavaju zbog srpskih poslova.
Ko će, nakon poslednjeg dana tekućeg maja meseca, kada novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić isprati u penziju potonjeg Tomu Nikolića, biti novi srpski premijer. Ko će, dakle, biti Vučić umesto Vučića?

Da li će to biti neko od onih naklonjenih Americi i njenim interesima? Zorana Mihajlović? Dušan Vujović? Ana Brnabić? Ili ovi čijem su srcu bliži Majka Rusija i Vladimir Putin? Kao na primer Ivica Dačić ili Nikola Selaković. Nagađanja su najfantastičnija i izgleda da su glasoviti kuriri, telegrafi i ostali informeri, bolje „obavešteni“ i od samog Vučića, koji se kanda još uvek premišlja i vaga na koju će stranu.
Šalu na stranu, neće premijera birati ni tabloidi, ni Rusija i Amerika, već će to odlučiti Aleksandar Vučić. A ko će to biti, zna jedino on, ali eto neće da došapne tabloidima, puštajući ih da se sami sapliću. Saplićući za sobom i sve one koji se putem njih informišu. Tako da potpuno razumem mog komšiju u selu, koji kaže da je ženi zabranio da mu više kupuje te novine, kako bi sačuvao zdrav razum.
Pominju se u raznim spekulacijama i mnogi drugi kandidati, ali pravo da vam kažem, ne pecam se više na takve stvari. Jer, na to da li će Vučića na mestu premijera naslediti, kako neki promišljaju, Nebojša Stefanović, ili možda Branislav Nedimović, ipak neće odlučivati tabloidi i njihovi obožavaoci. Ipak, odgovor na pitanje ko će biti novi srpski premijer, nije beznačajno. Ako se neko seti da organizuje takmičenje za pitanje od milion dolara, mogao bi da zaradi lepe pare. Utešna nagrada bi mogla da bude stan u Beogradu na vodi.

2. U mnoštvu najrazličitijih spekulativnih kombinatorika, nekako nisu do izražaja stizali glasovi koji su na mestu premijera videli mogućnost pojave jednog sasvim drugog kandidata, iz nekog ne baš tabloidnog korpusa, kao što je to slučaj sa aktuelnim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem. Možda zato što kao kadar iz najmlađe generacije Vučićevih bliskih saradnika, nije bio u prilici da postane dovoljno tabloidno interesantan, kao ostali iz ovog teksta pomenuti pre njega. Nije na meni da razmišljam Vučićevom glavom, ali ne bih se iznenadio kada bi se Branislav Nedimović pojavio kao ozbiljan kandidat za prvog čoveka srpske vlade. Imam logične razloge da razmišljam u tom pravcu.
Kao prvo, mislim da su među tim razlozima i poslednji događaji, koji kao nuzproizvod idu uz tek minule predsedničke izbore. Rezultati govore o tome da bi Vučić svakako pobedio na tim izborima, i bez onih koji su mu, u želji da mu se dodvore i ućare nešto za ličnu korist, ustvari činili medveđu uslugu. Nisam morao da budem pametan da bi to video.
Uostalom, znao je to i penzioner iz Šuljma, Rade Nosić, koji je još pre dana za glasanje, za M novine najavio da je spremio piće i pečenicu, kojima će proslaviti pobedu Aleksandra Vučića, novog predsednika Srbije. Rade Nosić je penziju zaradio u Nemačkoj i ne očekuje od Vučića nikakvu korist, sem što je u odnosu na njega upotrebio ličnu simpatiju i zdravu logiku.
Znači, niti su televizije (a posebno javni servis) morale da od deset priloga, devet posvete premijeru koji se kandidovao za predsednika (o tabloidima i tabloidnim tvorevinama da i ne govorim), niti je Maja Gojković morala da raspušta Skupštinu, niti je onaj dilber morao da ženu Vuka Jeremića proglašava za srpskog Eskobara… I da ne nabrajamo sad.
I bez takvih medveđih usluga, koje su najviše izazvale studentske proteste u Beogradu, Aleksandar Vučić bi ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima.
Dakle, Aleksandru Vučiću ne samo da ne trebaju na mestu premijera oni koje bije glas da su Trampovi, odnosno Putinovi izaslanici, nego mu nisu neophodni ni oni koji se u želji da budu veći Vučić od Vučića, ponašaju kao ona krava koja da punu kofu mleka, koju onda na kraju ritne nogom i napravi duplu štetu. Jer, nije malo onih koji se ponašaju kao prvoborci koji se ne snalaze u novoj ulozi iz posleratne četrdesetpete, takvih ima podosta. Čineći medveđu uslugu Vučiću i SNS-u, takvi u stvari misle samo na sebe.
Nedimović, po mom skromnom mišljenju, ne spada u tu kategoriju Vučićevih saradnika. On je relativno sa kratkim stažom u Vučićevom timu, ali nije neiskusan u politici.
Uostalom, nisu ga džabe svojevremeno vukli za rukav Ješić, Pajtić i ostali iz bivše pokrajinske administracije. Nedimović je, odlučivši da sa svojom Grupom građana Vredna Mitrovica, kolektivno uđe u SNS, doneo stabilnost vladajućoj stranci u centru Srema, čime je svakako zaslužan što Sremska Mitrovica nije antinaprednjačko ostrvo, kao recimo Šabac.

3. Koliko Nedimović u sigurnim rukama drži Sremsku Mitrovicu, pokazuje i primer ponašanja ovdašnjih demokrata na predsedničkim izborima. Shvativši da su kao politička opcija beznačajni, otkazali su podršku Saši Jankoviću, očekujući da im SNS udeli mrvice sa stola. Mnogi ovo doživljavaju kao otvorenu političku prostituciju, koja na korist može ići samo prvim ljudima DS, Nenadu Lemajiću i dr Miroslavu Kendrišiću. Nedimović je za nejaku opoziciju i političke prevrtljive udavače, kakvih je u Sremu najviše u Sremskoj Mitrovici, najpoželjniji politička prilika.
Postoje i drugi brojni razlozi zašto bi bilo dobro da novi premijer Srbije bude Sremac. Jedan od njih svakako je i antiteza one čuvene (anti)autonomaške rugalice da su otišli Nemci, a došli Sremci. Jer, kao što vidimo Nemci su ovde danas dobrodošli, a ni Sremci nisu mrski. Uostalom, zar nije onaj veseljak iz Pajtićevog DS-a, Miroslav Vasin stalno isticao da kako je Srem lokomotiva razvoja Srbije.
Nije to bila neozbiljna stvar. U Inđiji, a i šire, prepričava da kako je onomad, kad je Goran Ješić zaglumio da je Neko & Nešto, dotični umislio da će biti premijer Srbije, ali mu je Boris Tadić te iluzije izbio iz glave. Uz Ješića su, naravno, išle i Ješićeve prišipetlje, pa je tako onaj bivši šef sremske policije Zoran Smajić, umislio da će da zameni Milorada Veljovića, svojevremenog večitog direktora srpske policije.
Što je babi milo to joj se i snilo, pa tako ode i sanak pusti. Ješić možda jeste bio i ovakav i onakav, ali nije bio nesvestan uloge i važnosti Srema kao regije.

***

Ovo prethodno rečeno je, naravno, moje lično razmišljanje. Ko će biti novi premijer Srbije, ipak će odlučiti stari premijer Srbije. Kako god, ja čvrsto stojim na stanovištu da Srem zaslužuje i ima kapacitet da novoj vladi da prvog ministra, predsednika Vlade Republike Srbije.