Sremske ustanove kulture pastorčad republičkog Ministarstva kulture

Ko to beše Šekspir?

Nedavno je završen konkurs Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije koji je raspisan 9. januara. Konkurs se odnosio na projekte iz oblasti savremenog stvaralaštva, kulturnog nasleđa i iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa na koji su mogle da konkurišu sve ustanove kulture.

Od nešto više od 500 miliona dinara namenjenih za finansiranje i sufi-nansiranje projekata, savremnom stvaralaštvu namenjeno je 311 miliona. Za oblast kulturnog nasleđa opredeljeno je 196 miliona dinara, a za digitalizaciju kulturnog nasleđa 26 miliona dinara.

Ustanove kulture u Sremu za projekte iz oblasti savremenog stvaralaštva dobile su oko tri miliona dinara, što iznosi svega jedan procenat od ukup-no opredeljenih sredstava.

Verujemo da je odluka ministarstva o raspodeli novca izazvala nezadovoljstva mnogih kulturnih institucija u Sremu – nekih što nisu dobili novac, nekih što su dobili manje od očekivanog iznosa.

Nakon završetka konkursa, polemisalo se o tome, da li se oni, koji su bli-ži vatri, i ogreju. Da li je važniji dobar projekat ili biti na političkoj „vezi“ sa resornim ministarstvom ili je ipak nešto treće u pitanju?

No, na primeru Grada Šapca možemo videti da ne važi pravilo da ustanove koje konkurišu moraju biti na političkoj vezi sa ministarstvom, jer Šabac to očigledno nije. Šabačke ustanove kulture dobile su sredstva u iznosu od oko devet miliona dinara, čak tri puta više nego ustanove na ni-vou celog Srema.

Na osnovu rezultata konkursa, Muzej Srema je dobio sredstva samo za jedan projekat, i to za projekat: Istraživanje i dokumentovanje običaja Vertep na području Srema, u iznosu od 500.000 dinara. Muzej Srema je uputio zahtev Ministarstvu kulture i informisanja za dostavljanje informacija o razlo-zima ne finansiranja ostalih projekata i još uvek se čeka odgovor. Mitrovačka Galerija „Lazar Vozarević“ tražila je sredstva za osnivanje Galerija festa, međutim sredstva nisu odobrena.

Ove godine, Pozorište „Dobrica Milutinović“ nije konkurisalo kod repu-bličkih organa vlasti, nego samo u Pokrajini. Razlog tome je, kako navodi direktorica Pozorišta Jelena Janković, što ova ustanova nijednom nije dobila sredstva iz ministarstva, pa su ove godine rešili da konkurišu za sredstva samo u Pokrajini. Kako ona ističe, svaki put Pozorište konkuriše za opremu i za osnivanje Pozorišnog festivala.

– Svaki put mi konkurišemo za opremu, ali i za osnivanje Pozorišnog fe-stivala. Međutim, do sada smo dobijali značajna sredstva za opremu. Prati-mo sve konkurse i gde god možemo, pišemo projekte. Nadam se da će se nešto promeniti i da ćemo dobiti sredstva i od republičkih organa – kaže direktorica Janković.

Zavičajni muzej Ruma konkurisao je u ministarstvu sa tri projekta.

– Od traženih sredstava dobili smo za projekat digitalizacije za nabavku skenera, kompjutera, kao i kvalitetnog foto – aparata 525.000 dinara. Do-bili smo i za opremanje depoa 622.000 dinara. Moram reći da smo dobili koliko smo i tražili – kaže Snežana Janković, direktorka Zavičajnog mu-zeja Ruma.

Gradska biblioteka „Atanasije Stojković“ je na konkursu Ministarstva za kulturu i informisanje imala dva projekta – za manifestaciju „Dani slovenske pismenosti i kulture“ i „Radionica za kaligrafiju“ za koju konkurišu već par godina unazad. Kako saznajemo od direktora Željka Stojanovića, nisu dobijena sredstva ni za jedan projekat. On kaže da je nezadovoljan ova-kvom odlukom, pogotovo imajući u vidu značaj manifestacije „Dani sloven-ske pismenosti i kulture“.

Kulturni centar u Rumi, kako nas je informisala direktorka Tanja Slepčević, nije konkurisao posebno kao ustanova za republička sredstva, ali se nalazi u okviru projekta „Gradovi u fokusu“.

Na konkursu za sredstva iz oblasti savremenog stvaralaštva u oblasti kul-turnih delatnosti nacionalnih manjina u Srbiji, Hrvatsko kulturno – prosvetno društvo „Matija Gubec“ iz Rume je dobilo sredstva u visini od 120.000 dinara za projekat celovečernjeg koncerta Velikog tamburaškog orkestra povodom Dana društva.

Na republičkom konkursu za sufinansiranje ili finansiranje projekata u oblasti filmske umetnosti i ostalo audio – vizuelno stvaralaštvo još jedno rumsko udruženje je dobilo sredstva. Reč je o Nezavisnom filmskom centru Ruma – Kino klub Vorki Tim.

– Od Ministarstva smo dobili 200.000 dinara, to je tri puta manje od onog za koliko smo aplicirali, a ovo je treći put da dobijamo sredstva. Prošle godine nismo dobili, ali smo uspeli da realizujemo Festival zahvaljujući rumskoj opštini i sponzorima. Finansijska podrška od Ministarstva za kulturu i informisanje nam znači jer i potvrđuje značaj festivala na republičkom nivou. Ako imate dobar plan i značajan cilj, kao i rezultate iza sebe, samo popunjavanje aplikacije na konkurs nije komplikovano. Ovo nam je 4. Međunarodni festival jednominutnog filma koji je Ministarstvo podr-žalo – kaže Dragan Cakić, predsednik Vorki Tima.

Zoltan Fridman iz Gradskog pozorišta kaže da su oni konkurisali za „Art Trema fest“, ali da sredstva nisu dobili.
Narodna biblioteka „Simeon Piščević“ iz Šida dobila je sredstva u iznosu od 500.000 dinara za digitalizaciju, odnosno nabavku IT opreme. Ta-kođe i Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“ iz Inđije dobila je istu količinu novca za Zbornik radova Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića 2016.

Što se tiče Kulturnog centra Inđija, konkurisano je sa projektom „Godi-šnji program Galerije kuće Vojnovića“ i taj projekat im nije prošao, kao ni projekat „Šekspir festival“ Itaka art centra iz Inđije.

Iz staropazovačke opštine, sredstva iz Republike dodeljena su udruženju Roma „Romano ilo Belegiš“ iz Belegiša za projekat „Talentovani mladi Romi“ u iznosu od 120.000. Odobrena su sredstva i Srpskoj čitaonici u Irigu za nagradu za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“ u iznosu od 150.000 dinara.

Opština Pećinci, odnosno Kulturni Centar Pećinaci, nije konkurisao u ministarstvu zbog, kako kaže direktor ove ustanove Jovan Devrnja, nisu u mogućnosti da ispune sve što se od njih očekuje. Ono za šta bi konkurisali i za čega su im potrebna sredstva, prema njegovim rečima, jeste za uređenje unutrašnjosti zgrade Kulturnog centra.

Ono što je bitna činjenica je da kultura ne sme da bude prepuštena trži-štu. Potrebno je razumeti da se ulaganjem u kulturu uglavnom najviše finansira publika. Bez budžeta, programi i projekti bili bi usmereni na komercijalizaciju. Međutim, država bi morala da se odluči da li će i dalje institucionalno finansirati kulturu ili će se opredeliti za projektno finansiranje, gde je to moguće. Za sada na delu imamo mešoviti sistem. Jer, uprkos činjenici da neke ustanove nisu dobile novac iz ministarstva, ili da su dobile nedovoljno, sve one će i dalje funkcionisati zato što se iz lokalnih budžeta izdvajaju ogromna sredstva za njihov rad.

E. M. N.